Prevedi PDF na jidiš

To je najbliži opis u jednoj rečenici i još uvek je pogrešan na važne načine. Gramatika i osnovni rečnik su germanski i nemački govornik prepoznaje mnogo toga, ali jidiš sadrži veliki hebrejski i aramejski rečnik, značajan slovenski sloj i sopstvene gramatičke obrasce koji su se razvili tokom hiljadu godina odvojene istorije. Tretiranje ga kao nemačkog sa drugačijim pismom proizvodi prevode koji promašuju većinu važnih reči.

Standard povezan sa JIVO institutom, koji je ono što slede rečnici, kursevi jezika, akademske publikacije i većina sekularne literature, i na čemu su obučeni sistemi za prevođenje. Hasidska štampa koristi drugačije konvencije, često izostavlja dijakritičke znake i piše niz uobičajenih reči drugačije, i proizvodi najveći obim novog jidiša koji se danas piše. Ako su vaši čitaoci u hasidskoj zajednici, to je zahtev za prevodioca iz te zajednice.

Piše ih, što je jedna od najkorisnijih razlika između njih. Hebrejski obično izostavlja kratke samoglasnike i oslanja se na čitaoca; jidiš dodeljuje samoglasničke vrednosti alefu, ajinu, vavu i jodu tako da je tekst potpuno čitljiv kako je napisan. Praktična posledica je da je jidiš lakši za čitanje naglas od neoznačenog hebrejskog, i da font mora da podržava prilično drugačiji set kombinacija slova i oznaka nego što pruža font samo za hebrejski.

Zato što jezik koristi dva sistema pravopisa istovremeno. Reči germanskog i slovenskog porekla pišu se fonetski, slovo za zvuk. Reči koje su došle iz hebrejskog i aramejskog zadržavaju svoje tradicionalno hebrejsko pisanje umesto toga, što često ima malo veze sa jidiš izgovorom. Čitač mora da zna kojoj grupi pripada reč, kao i svaki alat koji obrađuje tekst, što je jedan od zaista neobičnih zahteva koje ovaj jezik postavlja.

Gotovo sigurno digrafi. Jidiš koristi dva vava, vav sa jodom, i dva joda, i svaki se može kodirati ili kao jedan unapred sastavljen znak ili kao dva odvojena slova u nizu. Dva kodiranja izgledaju identično na stranici i razlikuju se za računar, tako da pretraga za jednim oblikom ne nalazi ništa napisano u drugom, i indeks imena se tiho deli na dva. Normalizacija teksta na jedan oblik pre indeksiranja ili pretrage to rešava.

Ponekad, i sa manje tačnosti nego za modernu štampu. Predratna jidiš tipografija je koristila niz fontova, uključujući polukursivni stil koji automatsko čitanje slabo obrađuje, a arhivski papir je obično požuteo sa neujednačenim mastilom. Čist sken dobro odštampane stranice može dati upotrebljiv nacrt; izbledeli novinski stubac možda neće. Za genealoški rad praktičan pristup je korišćenje mašinskog izlaza za lociranje delova koji su važni i poveriti stručnjaku da ih pažljivo pročita.

Rukopis je izvan onoga što automatsko čitanje ovde može da uradi. Jidiš kurziv se znatno razlikuje od štampanog, individualni rukopisi se jako razlikuju, a pisma i dnevnici koje ljudi najviše žele da prevedu su oni koje su brzo pisali obični ljudi. Njima je potreban ljudski čitalac koji radi sa periodom i regionom. Štampani ili pisani dokument je druga stvar i obično je upotrebljiv.

Не. Захтеви који укључују имовину, реституцију или оставштину зависе од имена, датума, назива места и прецизног изражавања, свега онога што аутоматизовано читање старог документа погрешно приказује. Користите машинску верзију да бисте разумели шта је документ и да ли је релевантан, а затим нека вам оверени превод припреми преводилац који ради са материјалом тог периода за све што заиста поднесете.